21. decembar – smak sveta i početak zime

Zima na severnoj Zemljinoj polulopti stiže 21. decembra u 12:12 i završiće se 20. marta 2013. godine u 12:02. Tada će najmanji deo severne polulopte biti obasjan suncem, dok će sa južnom poluloptom biti suprotna situacija i na njoj tada počinje leto.

U trenutku početka zime Sunce će dostići najjužniju tačku na nebu i deklinacija će iznosti -23,5 stepeni, taman koliko je i Zemljina osa nagnuta. Zbog takvog upadnog ugla Sunčevih zraka u odnosu na ekvator i njenog dužeg puta kroz  Zemljinu atmosferu, severna polulopta dobija manje Sunčeve toplote i vladaju niže temperature. Sve to, samo suprotno, važi za južnu poluloptu. :)

Tada je 24h dnevno na Arktičkom polarnom krugu noć, dok je na Antarktičkom polarnom krugu 24h dnevno dan. Baš kako je prikazano i na slici:

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Dakle, za posmatrača na severnoj hemisferi zimski ili decembarski solsticij predstavlja najkraći dan u godini i najdužu noć. Može se desiti od 20 do 23. decembra.

Krivac za različito vreme početka godišnjih doba je kalendar. Prema gregorijanskom kalendaru godina traje 365 dana, a prestupna 366 dana. Međutim, tropska godina predstavlja realno vreme koje je potrebno da se Zemlja vrati na isto mesto u ciklusu godišnjih doba.

Tropska godina iznosi u proseku 365,242199 dana, ali varira zbog uticaja drugih nebeskih tela (posebno Meseca i Sunca) koje

P – precesija, N – nutacija, R – rotacija: izvor: wikipedia

P – precesija, N – nutacija, R – rotacija: izvor: wikipedia

dovode do precesije i nutacije.

Precesija je „ljuljanje“ ili tačnije klaćenje Zemljinih obrtnih polova. Otklon Zemljine obrtne ose od centra iznosi danas 23,5 stepeni, a vreme punog kruga iznosi 26000 godina. Ovaj ugao je ustvari odstupanje Zemljine obrtne ose od normale na ravan ekliptike. Taj ugao varira u granicama od 22,1 do 24,5 u periodu od 41 000 godina. Precesija je najzaslužnija za smenu ledenih doba.

Nutacija daje sinusoidnu krivu za precesioni krug sa periodom od 19 godina.

Više o uticaju Meseca na Zemlju možete pogledati >>>> ovde.

U trenutku početka zime Sunce  i Mars će se nalaziti u sazvežđu Strelac, Mesec u sazvežđu Ribe, baš kao i Uran i Neptun. Venera će boraviti u sazvežđu Škorpija, Merkur u sazvežđu Zmijonoša, Saturn u sazvežđu Vaga, a Jupiter u sazvežđu Bik.

Položaj Sunca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Sunca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Meseca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Meseca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

About AD "Bor"

Astronomsko društvo Bor - popularizacija astronomije i srodnih nauka u Boru i okolini

Posted on 19 decembra, 2012, in Vesti. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. veoma detaljno opisano i veoma slikivito napisano za one koji neznaju a zeleli bi da znaju i to ih interesuje. prvo mislim na sebe, verujem da nas ima jos koji tako misle. hvala na datim podatcima koja upotpunjavaju moja nova saznanja.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: