Astronomija

Reč astronomija znači zakon zvezda, odnosno nastala je od reči astron-zvezda i nomos-zakon. Astronomija je najstarija prirodna nauka čija je oblast izučavanja ima širok spektar zadataka.

Izučavanje objekata u kosmosu ima za cilj što bolje upoznavanje sa oblikom i veličinom kosmičkih objekata, njihovim kretanjem. Zatim sledi izučavanje fizičkih i hemiskih svojstava kosmičkih objekata i njihove građe, postojanja uslova za život na njima, a kao najteže pitanje kojim se bavi astronomija je pitanje nastanka i evolucije objekata u kosmosu, kao i pitanje kako je nastao sam kosmos.
Na mnogim istorijskim lokalitetima širom sveta postoje dokazi pomoću kojih se vidi da su se astronomijom bavili mnogi stari narodi, a njeni koreni potiči iz Mesopotamije, prema nekim naučnicima. Međutim postoje i zagovornici da njeni korenu potiču iz Kine.
U Grčkoj, Kini, Egiptu, Persiji nalaze se prve primitivne astronomske observatorije, gde je osnovni posao astronoma bio da mapiraju položaje planeta i zvazda. Tada se smatralo da je Zemlja centar sveta i da se sve ostalo okreće oko nje, odnosno bio je na snazi geocentrični sistem sveta.
Ovakvo mišljenje o svetu vladalo je i mnogo vekova kasnije, sve do objavljivanja dela Nikole Kopernika „O kruženjima nebeskih tela“. To je promenilo tok istorije astronomije i prvi put je prava istina izašla na svetlost dana, odnosno od tada je na snazi bio heliocentrični sistem prema kome se sve planete okreću oko Sunca. To se crkvi nije dopalo, ali je heliocentrični sistem ipak „preživeo“ i dospeo u naučne literature kao jedina prava istina.
U godinama koje su sledile, mnogi svetski umovi su doprineli bržem razvoju i boljem razumevanju astronomije. Tako su se u početku istraživanja obavljala bez opreme i ljudsko oko je bilo jedini instrument koji je bio korišćen. Međutim, kada je Galileo 1609. godine prvi put uperio svoj durbin u nebo i video Jupiterova 4 najveća satelita, zvezde u Mlečnom putu, kratere na Mesecu…počelo je doba moderne astronomije. Dalje su se naučna saznanja razvijala, otkriven je elektomagnetni spektar talasa, koji je stvorio nove grane astronomije (primer: radioastronomija), čovek je napustio površinu Zemlje i kročio na drugo nebesko telo (Mesec), sada oko Zemlje kruže na hiljade veštačkih satelita bez kojih više ne bi mogli da funkcionišemo…
Tako svakoga dana zavisimo od dešavanja u našem Sunčevom sistemu, koja možemo sprečiti samo ako se astronomija bude razvijala brzo. Hteli mi ili ne, astronomija je sastavni deo svakog od nas.
Danas su saznanja iz Astronomije na mnogo višem nivou u odnosu na samo jednu deceniju ranije i svakoga dana napreduju sve više i brže. Dosta teorija, postavljenih ranijih decenija, je već dokazano, a postavljene su nove teorije na kojima se vredno radi.
U početku se pretpostavljalo da u našoj galaksiji nema mnogo planeta, međutim otkrića poslednjih godina pokazuju da ta pretpostavka nije tačna i da postoji veliki broj planeta samo malo dalje od našeg Sunčevog sistema.
Jedno od najvažnijih otkrića poslednje decenije je i otkriće planetoida Erida koje je 27% veće od Plutona, pa je samim tim odlukom Međunarodne Astronomske Unije i Pluton dobio status planetoida.
Ovo naše putovanje Svemirom ćemo početi sa ovog mesta na kome čvrsto stojimo, odnosno sa naše planete na kojoj živimo i koja nam je podarila život, planeti Zemlji.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: