Meteorska kiša Lirida uskoro na nebu

Od 16-og  pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi. Liridi predstavljaju meteorsku kišu, a ime su dobili po mestu na kome će se

Sazvežđe Lira

pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.

Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.

Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora. Prema sajtu spacedex.com ove godine, kao i prošle, se očekuje 18. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”.

Iz ovoga je jasno da je broj Lirida po času nepredvidiv.

Za razliku od prošle godine, kada Mesec nije pravio probleme, ove godine će osvetliti nebo tako da će dozvoliti da posmatramo samo sjajnije meteore. Cele noći će boraviti na noćnom nebu, a ispod zapadnog horizonta će biti tek nakon 3h ujutru, a možda i kasnije.

Tekst preuzet sa sajta SVEMIR

Najbolje vreme za posmatranje će biti noć između 21-22. aprila posle 22h. U to vreme će sazvežđe Lira lagano izlaziti iznad horizonta sa severoistoka. U to vreme se može posmatrati i Saturn koji će biti nešto više na nebu od sazvežđa Lira, samo na jugoistoku.

Evo kako će u to vreme izgledati raspored sazvežđa na severoistočnom nebu:

Sazvežđe Lira – Foto: Stellarim

Radijant Lirida se nalazi istočno od Vege.

Za posmatranje meteorske kiše nisu vam potrebni optički instrumenti, već samo dobra volja i što tamnije mesto, dalje od gradskog ili bilo kog drugog svetlosnog zagađenja.

Ove godine se i u okviru međunarodnog meseca astronomije širom sveta organizuje posmatranje ove meteorske kiše. Više o međunarodnom mesecu astronomije kao i o posmatranju Lirida pogledajte >>>>ovde.

izvor: imo.net

Kometa PANSTARRS je vidljiva na našem zapadnom horizontu

Kometa C/2011 L4 PANSTARRS je već vidljiva iz naših krajeva kratko nakon zalaska Sunca. Stigle su i potvrde da je već viđena bleda mrljica na nebu nakon zalaska Sunca, a sa svakim narednim danom kometa će biti po nekoliko minuta duže iznad zapadnog horizonta, ali će joj magnituda lagano opadati.

Pored magnitude postojaće još jedan problem, a to je vremenska prognoza koja je totalno nepovoljna. Najavljeno je nestabilno vreme za narednih nedelju dana.

Današnji dan je jedini, prema prognozi, kada će biti većih perioda bez oblaka, tako da ne propustite priliku za posmatranje. Ukoliko posedujete bilo kakav fotoaparat pokušajte da zabeležite ovaj redak astronomski događaj. Pošaljite fotografiju i objavićemo je na FB stranici.

Više o posmatranju komete možete pogledati >>>> ovde.

Članovi astronomskog društva Bor će pokušati da naprave fotografiju komete ukoliko nam vremenski uslovi dozvole.

foto: Vello Tabur

Astronomsko posmatranje u subotu

Astronomsko društvo Bor organizuje astronomako posmatranje kod borskog aerodroma.

Više informacija za one koji žele da prisustvuju posmatranju:

Skretanje za borski aerodrom se na nalazi na novom putu Bor-Zaječar, a na slici je obeleženo mesto skretanja za aerodrom (A), kao i mesto posmatranja (B). Mesto posmatranja je preko puta mesta gde se završava pista.

Posmatranje počinje u 18:45 i trajaće do 20h. Najavljena temperatura za to vreme biće između 4-6 stepeni C, pa je poželjna toplija odeća. Ukoliko bude oblačnosti posmatranje će biti odloženo.

Posmatraćemo Jupiter, Plejade, Andromedu i još neka zanimljiva nebeska tela, prepoznavaćemo sazvežđa, a pokušaćemo da pronađemo i asteroid Vestu.

Put do mesta posmatranje:

Meteorska kiša Drakonida u toku

Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada ti ostaci ulaze u zemljinu atmosferu i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina i svaki put iznova ostavlja za sobom materijal koji obogaćuje meteorsku kišu Drakonida.

Kao i kod ostalih meteorskih kiša, tako i kod Drakonida broj meteora varira iz godine u godinu. Recimo, prošle godine je broj Drakonida za evropske posmatrače dostigao ZPČ (Zenitski Prosek po Času) od 300 meteora. Nažalost, koliko se sećam kod nas je baš tih dana naoblačilo i nismo mogli da uživamo u pravom pljusku meteorske kiše.

Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35. Međutim, prema IMO neka radarska ispitivanja govore da se može očekivati ZPČ i do 150. Ipak, ostaje nam da se sami uverimo kolike će broj na kraju biti.

Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja.

U crvenom krugu je zvazda Etamin i glava Zmaja – foto: Stellarium

Kako pronaći sazvežđe Zmaj i glavu Zmaja na noćnom nebu?

Na slici se vide više sazvežđa. Na dnu slike se lako prepoznaje asterizam Velika Kola (deo sazvežđa Veliki Medved), a na sredini slike se nalazi sazvežđe Mali Medved sa zvezdom Severnjačom (Polaris) na vrhu. Ukoliko ne možete uz pomoć Velikog Medveda pronaći Severnjaču možete pogledati sledeći tekst koji vam može pomoći da se lakše snađete na noćnom nebu.

Tekst možete pročitati >>>> ovde.

Vrlo blizu Severnječe je i sazvežđe Zmaj i glava Zmaja. Međutim, ono što je karakteristično za sve meteorske kiše je to da se meteori mogu pojaviti bilo gde na nebu, ali po nekom nepisanom pravilu najveći broj se može očekivati oko radijanta.

Spektakularna kiša Drakonida se desila dva puta tokom prošlog veka i to 1933 i 1946. godine kada je ZPČ premašio 500.

Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”. Takkođe, ako želite da vidite što veći broj “zvezda padalica” morate pobeći što dalje možete od gradskog svetla, a iz bezbednosnih razloga uvek je bolje na takvim lokacijama ići u grupi.

Mesec izlazi tek oko ponoći i nalaziće se u sazvežđu Blizanci i može praviti problema  oko vidljivosti meteora. On jeste u fazi opadanja, ali se još uvek dovoljno Sunčeve svetlosti odbija od njega, tako da će se nakon ponoći manje sjajni meteori teže videti ili se neće videti.

Radijant Drakonida:

Radijant Drakonida – foto: Stellarium

Međunarodna noć posmatranja Meseca 2012

Bilo da ste u Sidneju, Kanadi, Brazilu, Japanu, Srbiji…svi imamo nešto zajednično – istog komšiju. Svi jedemo, spavamo, radimo ispod zajedničkog Meseca. On je uvek tu i ima presudan uticaj na sve nas. Jednostavno, da nije njega sve bi bilo drugačije.

Približava se i ovogodišnja Međunarodna noć posmatranja Meseca koja će biti održana pod sloganom “Ispod zajedničkog Meseca” (Under the Same Moon). Pogledajte koje su bile ponuđene opcije >>>> ovde.

To je noć kada je najveći broj pogleda uperen u naš prirodni satelit, kao i noć kada će najveći broj prezentacija u svetu imati istu temu – Mesec. Što više o njemu znamo sve smo sigurniji u to koliko je on bitan za Zemlju i život na njoj.

Glasanje o datumu održavanja je bilo početkom godine, a pobednik je 22. septembar.

AD Bor će najverovetnije održati javno posmatranje te noći, ali do tada će biti više informacija.

Zvanični sajt gde možete pratiti planiranje projekta: http://observethemoonnight.org

Ukoliko planirate posmatranje Meseca 22. septembra, možete se prijaviti na zvanični sajt i obeležiti vaše posmatračko mesto na mapi sveta.

Predrag Agatonović je ispred Astronomskog društva Bor  prošle godine održao predavanje povodom Međunarodne noći posmatranje Meseca, a neke delove tog predavanja možete pročitati u sledećim tekstovima na njegovom sajtu i bliže se upoznati sa našim prirodnim satelitom:

• Naš Mesec (I deo)

• Naš Mesec (II deo)

• Naš Mesec (III deo)