Category Archives: Vesti

Kometa PANSTARRS je vidljiva na našem zapadnom horizontu

Kometa C/2011 L4 PANSTARRS je već vidljiva iz naših krajeva kratko nakon zalaska Sunca. Stigle su i potvrde da je već viđena bleda mrljica na nebu nakon zalaska Sunca, a sa svakim narednim danom kometa će biti po nekoliko minuta duže iznad zapadnog horizonta, ali će joj magnituda lagano opadati.

Pored magnitude postojaće još jedan problem, a to je vremenska prognoza koja je totalno nepovoljna. Najavljeno je nestabilno vreme za narednih nedelju dana.

Današnji dan je jedini, prema prognozi, kada će biti većih perioda bez oblaka, tako da ne propustite priliku za posmatranje. Ukoliko posedujete bilo kakav fotoaparat pokušajte da zabeležite ovaj redak astronomski događaj. Pošaljite fotografiju i objavićemo je na FB stranici.

Više o posmatranju komete možete pogledati >>>> ovde.

Članovi astronomskog društva Bor će pokušati da naprave fotografiju komete ukoliko nam vremenski uslovi dozvole.

foto: Vello Tabur

foto: Vello Tabur

Advertisements

21. decembar – smak sveta i početak zime

Zima na severnoj Zemljinoj polulopti stiže 21. decembra u 12:12 i završiće se 20. marta 2013. godine u 12:02. Tada će najmanji deo severne polulopte biti obasjan suncem, dok će sa južnom poluloptom biti suprotna situacija i na njoj tada počinje leto.

U trenutku početka zime Sunce će dostići najjužniju tačku na nebu i deklinacija će iznosti -23,5 stepeni, taman koliko je i Zemljina osa nagnuta. Zbog takvog upadnog ugla Sunčevih zraka u odnosu na ekvator i njenog dužeg puta kroz  Zemljinu atmosferu, severna polulopta dobija manje Sunčeve toplote i vladaju niže temperature. Sve to, samo suprotno, važi za južnu poluloptu. :)

Tada je 24h dnevno na Arktičkom polarnom krugu noć, dok je na Antarktičkom polarnom krugu 24h dnevno dan. Baš kako je prikazano i na slici:

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Dakle, za posmatrača na severnoj hemisferi zimski ili decembarski solsticij predstavlja najkraći dan u godini i najdužu noć. Može se desiti od 20 do 23. decembra.

Krivac za različito vreme početka godišnjih doba je kalendar. Prema gregorijanskom kalendaru godina traje 365 dana, a prestupna 366 dana. Međutim, tropska godina predstavlja realno vreme koje je potrebno da se Zemlja vrati na isto mesto u ciklusu godišnjih doba.

Tropska godina iznosi u proseku 365,242199 dana, ali varira zbog uticaja drugih nebeskih tela (posebno Meseca i Sunca) koje

P – precesija, N – nutacija, R – rotacija: izvor: wikipedia

P – precesija, N – nutacija, R – rotacija: izvor: wikipedia

dovode do precesije i nutacije.

Precesija je „ljuljanje“ ili tačnije klaćenje Zemljinih obrtnih polova. Otklon Zemljine obrtne ose od centra iznosi danas 23,5 stepeni, a vreme punog kruga iznosi 26000 godina. Ovaj ugao je ustvari odstupanje Zemljine obrtne ose od normale na ravan ekliptike. Taj ugao varira u granicama od 22,1 do 24,5 u periodu od 41 000 godina. Precesija je najzaslužnija za smenu ledenih doba.

Nutacija daje sinusoidnu krivu za precesioni krug sa periodom od 19 godina.

Više o uticaju Meseca na Zemlju možete pogledati >>>> ovde.

U trenutku početka zime Sunce  i Mars će se nalaziti u sazvežđu Strelac, Mesec u sazvežđu Ribe, baš kao i Uran i Neptun. Venera će boraviti u sazvežđu Škorpija, Merkur u sazvežđu Zmijonoša, Saturn u sazvežđu Vaga, a Jupiter u sazvežđu Bik.

Položaj Sunca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Sunca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Meseca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Meseca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Poslednja ovogodišnja meteorska kiša – Geminidi

Radijant Geminida (www.imo.net)

Radijant Geminida (www.imo.net)

Izvor: SVEMIR

Meteorski roj Geminida važi sa jedan od najpouzdanijih rojeva u pogledu broja meteora po satu (zenitski prosek po času – ZPČ). Uvek bude dovoljan broj meteora za posmatranje. :)

Geminidi su aktivni od 4 – 17. decembra, dok je maksimum u noći između 12 /13. decembra. Prema IMO (International Meteor Organization) očekivani ZPČ je oko 120. IMO uzimam kao relativno pouzdan izvor, jer do sada je bio precizan (neki meteor gore dole… :) )

Uobičajeno je da su meteorske kiše ostaci neke komete koja je presekla Zemljinu putanju i za sobom ostavila sitne čestice koje će se kasnije sudariti sa njenom atmosferom i i u njoj sagoreti, ostavljajući iza sebe svetli trag koji mi vidimo. Međutim, ovde je u pitanju asteroid 3200 Phaethon koji je otkriven 11. oktobra 1983. godine.

Radijant Geminida je u istoimenom sazvežđu Gemidini (Blizanci). Ovo sazvežđe se ovih dana pojavljuje na istočnom horizontu već oko 18:30, ali će povoljan položaj za posmatranje zauzeti tek nakon 20h. Radijant je tačka na nebu iz koje se meteori prividno pojavljuju. Međutim, realno je da se meteori iz jednog roja mogu pojaviti bilo gde na nebu.

Sazvežđe Geminidi (Blizanci) – foto: Stellarium

Sazvežđe Geminidi (Blizanci) – foto: Stellarium

Na slici vidimo da se sa desne strane sazvežđa Blizanci nalazi sazvežđe Orion i zvezda Betelgez, a iznad se nalazi sjajni Jupiter. U odnosu na njih lako ćemo pronaći sazvežđe Blizanci u kome su najsjajnije zvezda Kastor i poluks.

Pogledajte položaje planeta ovih dana >>>> ovde.

Ukoliko rešite da posmatrate Geminide pored tople odeće biće vam potrebna i tamna lokacija gde vam svetlosno zagađenje neće praviti problema.

Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”.

Sledeći video je najava za ovogodišnju kišu Geminida. Iako deluje kao najava za kišu asteroida, odlično je urađen! :)

Mesečeve faze i libracija u 2013. godini

Mesec iznad Bora

autor: Predrag Agatonović

Više o Mesecu, njegovim fazama, istoriji, uticaju na Zemlju i koliko je on bitan za nas možete pročitati u sledećim tekstovima:

Naš Mesec (I deo)

Naš Mesec (II deo)

Naš Mesec (III deo)

Sledi odličan video u trajanju od 5 min i 16 s na kome se vide faze Meseca i libracija u sledećoj, 2013. godini.

Sa donje desne strane se nalazi još nekoliko zanimljivih podataka.

Meteorska kiša Drakonida u toku

Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada ti ostaci ulaze u zemljinu atmosferu i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina i svaki put iznova ostavlja za sobom materijal koji obogaćuje meteorsku kišu Drakonida.

Kao i kod ostalih meteorskih kiša, tako i kod Drakonida broj meteora varira iz godine u godinu. Recimo, prošle godine je broj Drakonida za evropske posmatrače dostigao ZPČ (Zenitski Prosek po Času) od 300 meteora. Nažalost, koliko se sećam kod nas je baš tih dana naoblačilo i nismo mogli da uživamo u pravom pljusku meteorske kiše.

Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35. Međutim, prema IMO neka radarska ispitivanja govore da se može očekivati ZPČ i do 150. Ipak, ostaje nam da se sami uverimo kolike će broj na kraju biti.

Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja.

U crvenom krugu je zvazda Etamin i glava Zmaja – foto: Stellarium

Kako pronaći sazvežđe Zmaj i glavu Zmaja na noćnom nebu?

Na slici se vide više sazvežđa. Na dnu slike se lako prepoznaje asterizam Velika Kola (deo sazvežđa Veliki Medved), a na sredini slike se nalazi sazvežđe Mali Medved sa zvezdom Severnjačom (Polaris) na vrhu. Ukoliko ne možete uz pomoć Velikog Medveda pronaći Severnjaču možete pogledati sledeći tekst koji vam može pomoći da se lakše snađete na noćnom nebu.

Tekst možete pročitati >>>> ovde.

Vrlo blizu Severnječe je i sazvežđe Zmaj i glava Zmaja. Međutim, ono što je karakteristično za sve meteorske kiše je to da se meteori mogu pojaviti bilo gde na nebu, ali po nekom nepisanom pravilu najveći broj se može očekivati oko radijanta.

Spektakularna kiša Drakonida se desila dva puta tokom prošlog veka i to 1933 i 1946. godine kada je ZPČ premašio 500.

Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”. Takkođe, ako želite da vidite što veći broj “zvezda padalica” morate pobeći što dalje možete od gradskog svetla, a iz bezbednosnih razloga uvek je bolje na takvim lokacijama ići u grupi.

Mesec izlazi tek oko ponoći i nalaziće se u sazvežđu Blizanci i može praviti problema  oko vidljivosti meteora. On jeste u fazi opadanja, ali se još uvek dovoljno Sunčeve svetlosti odbija od njega, tako da će se nakon ponoći manje sjajni meteori teže videti ili se neće videti.

Radijant Drakonida:

Radijant Drakonida – foto: Stellarium

%d bloggers like this: