AD Bor 2012

Poster

Advertisements

Uslikan ISS iznad Bora

izvor: SVEMIR

Oko 17:10 dok sam pokušavao da uslikam Veliki Letnji Trougao (VLT) na zalasku, nisko na horizontu se pojavio ISS ili Međunarodna Svemirska Stanica. Kretao se iz pravca severozapada, baš preko VLT i preko malog sazvežđa Delfin. Pošto sam žurio da podesim fotoaparat na maksimalnu exp od 8s, ISO 400 i f/2,8 i da što pre uslikam, slika je malo lošijeg kvaliteta.

U trenutku kada je fotografisan, odnosno trenutak na slici, ISS se nalazi u malom sazvežđu Strelica i prelazi prividno preko zbijenog zvezdanog jata M71.

Ovaj trougao čine tri sjajne zvezde koje dominiraju tim svojim delom neba. Vega, najsjanija zvezda u sazvežđu Lira, ujedno je i najsjajnija zvezda u ovom trouglu. Druga zvezda je Deneb, u sazvežđu Labud, a treća Altair u sazvežđu Orao.

Više o VLT možete pročitati >>>> ovde.

ISS iznad Bora

ISS iznad Bora (30. decembar)

Potvrda putanje (izvor):

PassSkyChart2.ashx

21. decembar – smak sveta i početak zime

Zima na severnoj Zemljinoj polulopti stiže 21. decembra u 12:12 i završiće se 20. marta 2013. godine u 12:02. Tada će najmanji deo severne polulopte biti obasjan suncem, dok će sa južnom poluloptom biti suprotna situacija i na njoj tada počinje leto.

U trenutku početka zime Sunce će dostići najjužniju tačku na nebu i deklinacija će iznosti -23,5 stepeni, taman koliko je i Zemljina osa nagnuta. Zbog takvog upadnog ugla Sunčevih zraka u odnosu na ekvator i njenog dužeg puta kroz  Zemljinu atmosferu, severna polulopta dobija manje Sunčeve toplote i vladaju niže temperature. Sve to, samo suprotno, važi za južnu poluloptu. :)

Tada je 24h dnevno na Arktičkom polarnom krugu noć, dok je na Antarktičkom polarnom krugu 24h dnevno dan. Baš kako je prikazano i na slici:

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Dakle, za posmatrača na severnoj hemisferi zimski ili decembarski solsticij predstavlja najkraći dan u godini i najdužu noć. Može se desiti od 20 do 23. decembra.

Krivac za različito vreme početka godišnjih doba je kalendar. Prema gregorijanskom kalendaru godina traje 365 dana, a prestupna 366 dana. Međutim, tropska godina predstavlja realno vreme koje je potrebno da se Zemlja vrati na isto mesto u ciklusu godišnjih doba.

Tropska godina iznosi u proseku 365,242199 dana, ali varira zbog uticaja drugih nebeskih tela (posebno Meseca i Sunca) koje

P – precesija, N – nutacija, R – rotacija: izvor: wikipedia

P – precesija, N – nutacija, R – rotacija: izvor: wikipedia

dovode do precesije i nutacije.

Precesija je „ljuljanje“ ili tačnije klaćenje Zemljinih obrtnih polova. Otklon Zemljine obrtne ose od centra iznosi danas 23,5 stepeni, a vreme punog kruga iznosi 26000 godina. Ovaj ugao je ustvari odstupanje Zemljine obrtne ose od normale na ravan ekliptike. Taj ugao varira u granicama od 22,1 do 24,5 u periodu od 41 000 godina. Precesija je najzaslužnija za smenu ledenih doba.

Nutacija daje sinusoidnu krivu za precesioni krug sa periodom od 19 godina.

Više o uticaju Meseca na Zemlju možete pogledati >>>> ovde.

U trenutku početka zime Sunce  i Mars će se nalaziti u sazvežđu Strelac, Mesec u sazvežđu Ribe, baš kao i Uran i Neptun. Venera će boraviti u sazvežđu Škorpija, Merkur u sazvežđu Zmijonoša, Saturn u sazvežđu Vaga, a Jupiter u sazvežđu Bik.

Položaj Sunca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Sunca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Meseca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Položaj Meseca u trenutku početka zime – foto: Stellarium

Poslednja ovogodišnja meteorska kiša – Geminidi

Radijant Geminida (www.imo.net)

Radijant Geminida (www.imo.net)

Izvor: SVEMIR

Meteorski roj Geminida važi sa jedan od najpouzdanijih rojeva u pogledu broja meteora po satu (zenitski prosek po času – ZPČ). Uvek bude dovoljan broj meteora za posmatranje. :)

Geminidi su aktivni od 4 – 17. decembra, dok je maksimum u noći između 12 /13. decembra. Prema IMO (International Meteor Organization) očekivani ZPČ je oko 120. IMO uzimam kao relativno pouzdan izvor, jer do sada je bio precizan (neki meteor gore dole… :) )

Uobičajeno je da su meteorske kiše ostaci neke komete koja je presekla Zemljinu putanju i za sobom ostavila sitne čestice koje će se kasnije sudariti sa njenom atmosferom i i u njoj sagoreti, ostavljajući iza sebe svetli trag koji mi vidimo. Međutim, ovde je u pitanju asteroid 3200 Phaethon koji je otkriven 11. oktobra 1983. godine.

Radijant Geminida je u istoimenom sazvežđu Gemidini (Blizanci). Ovo sazvežđe se ovih dana pojavljuje na istočnom horizontu već oko 18:30, ali će povoljan položaj za posmatranje zauzeti tek nakon 20h. Radijant je tačka na nebu iz koje se meteori prividno pojavljuju. Međutim, realno je da se meteori iz jednog roja mogu pojaviti bilo gde na nebu.

Sazvežđe Geminidi (Blizanci) – foto: Stellarium

Sazvežđe Geminidi (Blizanci) – foto: Stellarium

Na slici vidimo da se sa desne strane sazvežđa Blizanci nalazi sazvežđe Orion i zvezda Betelgez, a iznad se nalazi sjajni Jupiter. U odnosu na njih lako ćemo pronaći sazvežđe Blizanci u kome su najsjajnije zvezda Kastor i poluks.

Pogledajte položaje planeta ovih dana >>>> ovde.

Ukoliko rešite da posmatrate Geminide pored tople odeće biće vam potrebna i tamna lokacija gde vam svetlosno zagađenje neće praviti problema.

Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”.

Sledeći video je najava za ovogodišnju kišu Geminida. Iako deluje kao najava za kišu asteroida, odlično je urađen! :)

Mesečeve faze i libracija u 2013. godini

Mesec iznad Bora

autor: Predrag Agatonović

Više o Mesecu, njegovim fazama, istoriji, uticaju na Zemlju i koliko je on bitan za nas možete pročitati u sledećim tekstovima:

Naš Mesec (I deo)

Naš Mesec (II deo)

Naš Mesec (III deo)

Sledi odličan video u trajanju od 5 min i 16 s na kome se vide faze Meseca i libracija u sledećoj, 2013. godini.

Sa donje desne strane se nalazi još nekoliko zanimljivih podataka.

%d bloggers like this: