Stižu Geminidi – najpouzdanija meteorska kiša
Radijant Geminida (www.imo.net)
Meteorski roj Geminida važi sa jedan od najpouzdanijih rojeva u pogledu broja meteora po satu (zenitski prosek po času – ZPČ). Iako poslednjih godina broj meteora varira, uvek bude dovoljan broj za posmatranje. 
Geminidi su aktivni od 4 – 17. decembra, dok je maksimum u noći između 12 /13, kao i 13/14. decembra. Prema IMO (International Meteor Organization) očekivani ZPČ je oko 120. IMO uzimam kao relativno pouzdan izvor, jer do sada je bio precizan (neki meteor gore dole… )
Uobičajeno je da su meteorske kiše ostaci neke komete koja je presekla Zemljinu putanju i za sobom ostavila sitne čestice koje će se kasnije sudariti sa njenom atmosferom i i u njoj sagoreti, ostavljajući iza sebe svetli trag koji mi vidimo. Međutim, ovde je u pitanju asteroid 3200 Phaethon koji je otkriven 11. oktobra 1983. godine.
Radijant Geminida je u istoimenom sazvežđu Gemini (Blizanci). Ovo sazvežđe se ovih dana pojavljuje na istočnom horizontu već oko 19h, ali će povoljan položaj za posmatranje zauzeti tek nakon 20h. Radijant je tačka na nebu iz koje se meteori prividno pojavljuju. Međutim, realno je da se meteori iz jednog roja mogu pojaviti bilo gde na nebu.
foto: Stellarium
Na slici vidimo da se sa desne strane sazvežđa Blizanci nalazi sazvežđe Orion i zvezda Betelgez. Jupiter se nalazi upravo u sazvežđu Blizanci, tako da pored meteorske kiše imamo priliku da posmatramo i najveću planetu u našem Sunčevom sistemu.
Članovi AD Bora će posmatrati ovu meteorsku kišu ukoliko vremenski uslovi to dozvole, a pokušaćemo i sa fotografisanjem, iako je to u slučaju meteora jako zahtevno.
Više o Jupiteru i njegovim satelitima koje možete posmatrati i pomoću dvogleda možete pročitati >>>> ovde.
Ukoliko rešite da posmatrate Geminide pored tople odeće biće vam potrebna i tamna lokacija gde vam svetlosno zagađenje neće praviti problema.
Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”.
Sledeći video je fenomenalnanajava za ovogodišnju kišu Geminida. Iako deluje kao najava za kišu asteroida, odlično je urađen!
AD Bor na Festivalu nauke
Danas je održan drugi po redu Festival nauke u Boru uz učešće Astronomskog društva Bor.
Članovi AD Bora su predstavili svoje dosadašnje aktivnosti, ali i razgovarali sa posetiocima o raznim astronomskim temama. Bilo je priče o teleskopima, ali i kometama koje su vidljive ovih dana na našem nebu, o čemu je održana i kratka prezentacija.
Takođe, davali smo preporuke o knjigama koje se kod nas mogu naći, a koje tretiraju astronomske teme.
Najmlađi su kao i uvek bili najaktivniji i sa najviše pitanja. Davali su odgovore na razna naša pitanja i za to dobijali ocene koje ulaze u konačnu ocenu za učešće na festivalu. Prezadovoljni smo njihovom radoznalošću, ali i pokazanim znanjem iz astronomije.
Poznato je da je na festivalu bio i planetarijum iz Centra za promociju nauke, ali nažalost mnogi nisu uspeli da vide projekciju zbog prevelikog interesovanja.
Zadovoljni smo učešćem, ali i razgovorima sa ljudima koji su zainteresovani da pomognu daljoj popularizaciji astronomije u Boru.
Nekoliko slika sa festivala:
Učešće na Festivalu nauke
„Upoznajte nebo, otkrijte Svemir“
Na ovogodišnjem Festivalu nauke u Boru učestvovaće i Astronomsko društvo Bor. Takođe u Bor stiže i planetarijum iz
Centra za promociju nauke (CPN).
Festival će se organizovati 16.11.2013. godine od 10h-16h u OŠ „Dušan Radović“ u Boru,, dok će planetarijum biti instaliran u fiskulturnoj sali .
AD Bor će na ovom Festivalu predstaviti neke svoje dosadašnje aktivnosti, ali i reći nešto o trenutno najzanimljivijim astronomskim dešavanjima i upoznati učesnike i posetioce sa zvezdanim nebom i kako najlakše pronaći željeni objekat na nebu…
Takođe, biće reči i o teleskopima i šta sve možemo posmtrati kroz njih, koji su teleskopi najbolji i zašto, a koje treba izbegavati i zašto. Zatim kako podestiti teleskop, koja je dodatna oprema potrebna, koliko to košta i slično.
Nadamo se dobrom druženju da ljubiteljima astronomije.
Meteorska kiša Drakonida (7 – 9.oktobra)
Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada ti ostaci ulaze u zemljinu atmosferu i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina i svaki put iznova ostavlja za sobom materijal koji obogaćuje meteorsku kišu Drakonida.
Kao i kod ostalih meteorskih kiša, tako i kod Drakonida broj meteora varira iz godine u godinu. Recimo, 2011. godine je broj Drakonida za evropske posmatrače dostigao ZPČ (Zenitski Prosek po Času) od 300 meteora. Nažalost, koliko se sećam kod nas je baš tih dana naoblačilo i nismo mogli da uživamo u pravom pljusku meteorske kiše.
Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35, ali četo ovaj broj bude veći. Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja.
U crvenom krugu je zvazda Etamin i glava Zmaja – foto: Stellarium
Drakonidi su aktivni između 6 i 10 oktobra i u suštini ova meteorska kiša obično nije preterano zanimljiva. Međutim, godine 1933 i 1946 su posebno zanimljive jer je ZPČ je varirao od 20 pa do preko 500 meteora, tako da postoji opravdana sumnja da je moguće da se opet ponovi veći pljusak.
Kako pronaći sazvežđe Zmaj i glavu Zmaja na noćnom nebu?
Na slici se vide više sazvežđa. Na dnu slike se lako prepoznaje asterizam Velika Kola (deo sazvežđa Veliki Medved), a na sredini slike se nalazi sazvežđe Mali Medved sa zvezdom Severnjačom (Polaris) na vrhu. Ukoliko ne možete uz pomoć Velikog Medveda pronaći Severnjaču možete pogledati sledeći tekst koji vam može pomoći da se lakše snađete na noćnom nebu.
Tekst možete pročitati >>>> ovde.
Vrlo blizu Severnječe je i sazvežđe Zmaj i glava Zmaja. Međutim, ono što je karakteristično za sve meteorske kiše je to da se meteori mogu pojaviti bilo gde na nebu, ali po nekom nepisanom pravilu najveći broj se može očekivati oko radijanta.
Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”. Takkođe, ako želite da vidite što veći broj “zvezda padalica” morate pobeći što dalje možete od gradskog svetla, a iz bezbednosnih razloga uvek je bolje na takvim lokacijama ići u grupi.
Mesec će ove godine u vreme maksimuma biti mlad i zalaziće brzo nakon zalaska Sunca. Ne treba propustiti i “susret” mladog Meseca i Venere 8. oktobra nisko na zapadnom nebu.
Sazvežđe Zmaj se vidi cele noći, tako da se i Drakonidi mogu posmatrati do jutra, kada je sazvežđe Zmaj već nisko na horizontu.
Radijant Drakonida:
Radijant Drakonida – foto: Stellarium
ISS tačno na vreme
ISS je večeras preleteo iznad nas, kao i uvek, tačno na vreme.
(najava: https://adbor.wordpress.com/2013/08/20/veceras-prelet-iss-a-preko-naseg-neba/)
Astronomsko društvo "BOR" 